Техника која се користи за уклањање оксидне коже и рђе на површини челика са површина челика и гвожђа, коришћењем киселих раствора, означава се као кисељење.
Оксиди гвожђа као што су оксидни каменац и рђа (Фе3О4, Фе2О3, ФеО, итд.) подлежу хемијским реакцијама са киселим растворима, формирајући соли које се растварају у киселом раствору и уклањају.
подвргнути хемијској реакцији са киселим растворима, што резултира формирањем растворљивих соли које се накнадно екстрахују.Киселине у процесу кисељења обухватају сумпорну киселину, хлороводоничну киселину, фосфорну киселину, азотну киселину, хромну киселину, флуороводоничну киселину и композитне киселине.Претежно, сумпорна киселина и хлороводонична киселина су омиљени избор.Методологије кисељења првенствено укључују кисељење потапањем, кисељење спрејом и уклањање рђе киселом пастом.

Уопштено говорећи, обично се користи кисељење потапањем, а метода прскања може се користити у масовној производњи

Челичне компоненте се конвенционално подвргавају кисељењу у раствору сумпорне киселине од 10% до 20% (по запремини) на радној температури од 40°Ц.Замена раствора за кисељење постаје императив када садржај гвожђа пређе 80г/Л, а гвожђе сулфата прелази 215г/Л у раствору.

На собној температури,кисељење челикаса 20% до 80% (запремински) раствор хлороводоничне киселине је мање склон корозији и водоничном кртости.
Због изражене корозивне склоности киселина према металима, уводе се инхибитори корозије.Након чишћења, метална површина показује сребрно-бели изглед, истовремено подвргнута пасивизацији да би се повећала отпорност на корозију нерђајућег челика.

Верујте да ће се ово објашњење показати корисним.Уколико се појаве додатни упити, не оклевајте да комуницирате.